Korak napred: O ženama, uspehu i predrasudama u poslovnom svetu

0Shares

Drugarica uporno ne želi da se prijavi za posao ako nema svo znanje i veštine koje traže u opisu posla. Uzalud objašavanjam da redosled ne mora da bude “nauči pa radi” već je mnogo brže i bolje obrnuto – učiti kroz rad. Dok paralelno radim i učim na svom poslu mnoge stvari koje nikad ranije nisam, uzimam da čitam knjigu „Korak napred“ i mnogo toga mi postaje jasnije.

Autorka je COO Fejsbuka, Šeril Sendberg, koja je dugo radila u Guglu, takođe na izvršnoj poziciji, a sada kroz svoje udruženje LeanIn organizuje različite aktivnosti i kampanje u cilju osnaživanja i podržavanja žena da ostvare svoje ambicije.

Radila je direktno sa osnivačima dve najveće IT kompanije, kao i sa mnogim drugim svetski poznatim i uspešnim ljudima. Često ih spominje u knjizi i šta je od njih naučila. Paralelno je razvijala svoju karijeru i sebe ostvarila u ulozi roditelja.

Znam za još sličnih primera u meni bližem okruženju, što nam govori da je svakako moguće imati vrlo uspešnu karijeru na visokoj i odgovornoj poziciji i biti posvećen deci i porodici. Tu temu sam dotakla i u tekstu “Posao ili zabava? Karijera ili porodica?”. Na žalost, mnogo je više primera „povlačenja“ žena sa poslovnog bojnog polja i smanjenja svojih ambicija jer, kao što i Šeril kaže, u izboru između porodice i karijere, posao je kod žena sigurni gubitnik.

Knjigu sam pročitala za tri dana i ostavila je na mene vrlo jak i lep utisak. Podstiče na razmišljanje i otvara pitanja o kojima bi trebalo da se govori mnogo otvorenije, glasnije i više.

korak napred

Želim to da radim i naučiću kroz praksu

Kao i za sve u životu, vrlo je bitno ono u šta verujemo. Šta je u našoj glavi na kraju bude i u stvarnosti. Često sami sebe sputavamo i kočimo ne zbog realnih okolnosti već zbog onoga što pričamo sebi.

Istraživanja pokazuju da su žene u poslovnom svetu nesigurnije od muškaraca. Primer je i moja drugarica sa početka teksta koja ne želi da se prijavi ako ne zna sve što se na tom poslu traži iako je početnička pozicija u pitanju, a kako da nauči ako ne radi? Statistički, mnogo više muškaraca će se prijaviti za određenu poziciju iako u tom trenutku nemaju sva tražena znanja i veštine, dok će žene čekati.

Citat Ričarda Brensona koji obožavam je „Ako ti neko ponudi odličnu mogućnost, pristani odmah pa potom nauči šta treba da radiš.“ To je odličan savet koji sam i sama poslušala. Kada vam neko ponudi i da mogućnost da radite nešto što nikad niste pre i za šta smatrate da nemate dovoljno znanja i veština, on vam je zapravo učinio uslugu jer ćete mnogo brže naučiti sve i postati osoba koja može i ume nego da takve šanse nije bilo.

U knjizi Šeril kaže:
„Na pitanje novinara Hafington posta, koje je glasilo: Koja je najvažnija pouka koju ste izvukli iz neke greške koju ste u prošlosti napravili? Padmazri Vorior, direktorka za tehnološki razvoj u Cisco-u odgovorila je ovako: „Kad sam tek počinjala, odbila sam mnoge šanse koje su mi se pružile zato što sam pomislila kako „nisam to studirala“ ili „ne razumem se u tu problematiku“. Posmatrano s ove distance, u određenoj fazi je bitna vaša sposobnost da brzo učite i brzo doprinosite. Danas, između ostalog, kažem ljudima kako, kada tražiš sledeću veliku priliku, nema pikiranja onoga što ti savršeno odgovara. Moraš da vrebaš prilike i da se potrudiš da im se prilagodiš a ne obrnuto. Sposobnost učenja je najvažniji kvalitet za lidera.“

Kada su joj ponudili da pređe iz Gugla i Fejsbuk pominje savet vrlo sličan Brensonovom citatu: „ako ti ponude kartu za svemirski brod, ti pristaneš i ne pitaš u kom je redu tvoje sedište.“

Zaključak je svakako da „žene moraju da promene način razmišljanja i da sa: „Nisam spremna za to“ pređu na „Želim to da radim – i naučiću kroz praksu.“

Podrška partnera

U knjizi govori o svim predrasudama i svakodnevnim dilemama i izazovima sa kojima se susreće samo zbog toga što je ženskog pola. Daleko smo došli u borbi za jednakost polova, ali činjenica je da se i danas susrećemo sa različitim komentarima i predrasudama o ženama, posebno u poslovnom svetu. Najčešći su vezani za čuveni izbor između posla i porodice, kao da su ta dva na potpuno suprotnoj strani i podrazumeva se da ako si jako dobar na jednoj, druga mora da ispašta. Takođe, briga o deci je uvek primarno zadatak majke i jako je malo očeva koji uzimaju odsustvo sa posla zbog brige o deci, kao i kompanija koje to omogućavaju. Šeril kaže da je za uspeh na obe strane (poslovnoj i privatnoj) najvažnija podrška partnera.

„Čvrsto verujem da najvažnija karijerna odluka za ženu jeste da li će imati životnog saputnika i ko će taj saputnik biti. Ne znam ni jednu jedinu ženu na rukovodećem položaju čiji životni saputnik u potpunosti – da, baš u potpunosti, ne podržava njenu karijeru.“

Savršenstvo je najveći neprijatelj

Takođe govori o pritisku koje žene osećaju (mnogo više od muškaraca) da sve mora da postignu u isto vreme. Treba i kuća da bude čista i ručak spreman i da su posvećene deci i postižu izvanredne rezultate na poslu i budu dobra supruga, prijatelj, sestra, ćerka, i vode računa o svom izgledu… S obzirom na to da imamo ograničen broj sati u jednom danu, nije realno uvek postići sve, pogotovo kada dođu deca i obaveze postanu drugačije.

Izvukla sam nekoliko citata iz knjige na ovu temu koja su mi se jako dopala:
„Kako objašnjava Šerom Pozter, profesorka ekonomije na Kornelu: „Zastarela retorika o „imanju svega“ zanemaruju temelj svakog ekonomskog odnosa: ideju kompromisa. Svi mi imamo posla s ograničenom optimizacijom koja čini život, pokušavamo da dovedemo svoju iskoristivost do maksimuma na osnovu parametara kao što su karijera, deca veza itd. Dajući pri tom sve od sebe da rasporedimo resurs vremena. Usled oskudice tog resursa, prema tome, niko od nas ne može „imati sve“, a oni koji tvrde da imaju najverovatnije lažu.

“Nastojanje da uradite sve i očekivanje da je moguće uraditi sve to baš kako treba pravi su recept za razočarenje. Savršenstvo je najveći neprijatelj. „Niko ne može da radi dva posla s punim radnim vremenom. Ne možemo imati savršenu decu, kuvati tri obroka dnevno i biti multiorgazmičke do zore. Superžena je neprijatelj ženskog pokreta“ – Glorija Stajnem.”

Ne mogu postići sve ali mogu ono najvažnije

Na treninzima lične efektivnosti nam kažu da se veština dobre organizacije vremena stiče tako što jasno odredimo svoje prioritete i naučimo da kažemo ne. “Moramo preuzeti odgovornost i odrediti granicu prilikom odličivanja koliko smo sati spremni da radimo u toku dana i koliko smo noći spremni da putujemo. Nije logično, ali dugoročni uspeh na poslu često zavisi od toga da ne pokušavamo da ispunjavamo sve zahteve koji nam se postavljaju.” Dakle, ne treba uvek nužno raditi više već pametnije.

“Umesto savršenstvu trebalo bi da težimo onome što je izvodljivo i moguće ispuniti. Pravo pitanje ne glasi „ Mogu li postići sve?“ već „Mogu li postići ono što je najvažnije za mene i moju porodicu?“

Perfekcionisti i odgovorni ljudi imaju problem jer sve što rade žele da urade savršeno, ali Šeril zaključuje da moramo da naučimo da budemo perfekcionisti samo u onome što je važno.

„Svaki posao zahteva nekakvu žrtvu. Ključ je u tome da izbegavamo one nepotrebne, što je teško, budući da naša radna kultura ceni bezrezervnu posvećenost.“

Knjigu svakako preporučujem. Znam da sve u teoriji izgleda lakše nego u praksi, ali prvi korak da nešto promenimo je da postanemo svesni problema i paradigmi koje želimo da menjamo i rešimo. Znam da možemo i sve zavisi od nas, tako da volite sebe i vodite računa šta govorite sami sebi, jer ono što mislite to i živite.

Receive new posts in your inbox:

Subscribe

* indicates required




Ana Brzakovic Written by:

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please answer CAPTHCHA code before posting * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.